Istina o statusu pravoslavnih krscana u Osmanskom carstvu

Istina o statusu pravoslavnih krscana u Osmanskom carstvu

PostPostao/la Smail Aga Cengic » Pon srp 03, 2017 10:37 pm

windows7sevn.org Facebook Share
Jos jedan mit kojeg moramo imamo faktima da rusimo.

Citat iz knjige "Istorija Srba" od Vladimira Corovica

U turskoj državi muslimani su bili povlašćeni kao vladajuća vera, ali nisu bili gonjeni ni hrišćani. Naprotiv. Sultan je priznao samoupravu Svete Gore i nije dirao tamošnje manastire. Kad su osvojili Maćedoniju i južne hrišćanske zemlje Turci su, istina, poseli manastirske metohe i predali ih sultanu, ali ih je ovaj, sa svoje strane, "darovao" vizantiskom caru. Čak se priča, da je Selim I pokazivao naročitu milost prema manastiru Ksiropotamu, jer da su mu manastirski zaštitnici, Četrdeset Mučenika, pomagali pri osvajanju Egipta. Zadržana je i Vaseljenska Patrijaršija u Carigradu. Sam je sultan lično dao investituru patriarhu Genadiju II, pozivajući se tom prilikom, u prisustvu svojih velikodostojnika, na Svetu Trojicu i obećavajući punu zaštitu vere. Bosanski franjevci pokazivali su tobožnju ahtnamu sultana Mehmeda II datu fra Anđelu Zvizdoviću, kojom da je i njima bila obezbeđena verska sloboda odmah po padu Bosne. Ahtnama nije autentična, ali je sigurno da su franjevci doista ostali verski nesmetani, u koliko se nisu politički zamerali. Do danas još nije raščišćeno pitanje zašto je bila ukinuta srpska patriaršija posle propasti despotovine, ali da srpska crkva nije bila ugrožena to se sigurno zna. Sultanija Mara, za koju jedan naš letopis beleži, da je sultan Mehmed "ljubljaše i poštovaše" kao "prisnu svoju majku", bila je pomagač svih balkanskih pravoslavaca, Srba, Bugara i Svetogoraca. Za njenu pomoć i savet obraćali su se i katolički Dubrovčani. Ona je bila i ostala pravoslavna i kao žena Murata II i kao maćeha Mehmeda II. Njenim zauzimanjem prenesene su mošti Sv. Jovana Rilskog iz Trnova u Rilu 1469. god. Njen uticaj u samom Carigradu bio je veoma velik. Za njenog vremena, i svakako pod njenim uticajem, došla su, prvi i poslednji put, za veseljenske patriarhe dva Srbina, Rafailo (1475.) i Nifon (1486.), a na to mesto ona je dovela i svog ispovednika, plovdivskog mitropolita Dionisija (1467.). U Ježevu, kod Sera, imala je svoj pravi dvor, u kom je i umrla (+1487.). Veliko je pitanje zašto ni ona, s tim tolikim uticajem, nije uspela da obnovi pećku patriaršiju.

Turci iz početka nisu mnogo nagonili naš svet da prima islam. Ostavljali su ljudima da se, s obzirom na prednosti koje daje nova vera, sami opredele. Za Ahmet-pašu Hercegovića i Skender-pašu Crnojevića nema nikakvih dokaza, da su silom primili islam; pre izgleda, da su to učinili iz prkosa i računa. Jedan naš pisar iz 1509. god. pošteno priznaje, kako "mnogi, nemučeni ni od kog, otstupiše od pravoslavlja i pristaše njihovoj veri... gledajući njihovo množenje i velikoslavlje." U XV-XVI veku tih je preveravanja bilo naročito mnogo u Bosni kod tamošnje vlastele, a i kod puka. Protivnici Mađara i politike naslanjanja na njih, koji su ih godinama gonili u ime vere, a stvarno radi svojih političkih interesa; vekovima naterivani da silom menjaju veru i da u njoj gledaju ne stvar uverenja, nego političku taktiku, mnogi ljudi u Bosni nisu u preveravanju gledali ništa neobično.


Turci se ne samo nisu trudili da taj naš svet turciziraju, nego su stolećima puštali da žive po svom starom načinu.
“Buncaju ljudi i postaju umorni od života kad nemaju pred sobom neki cilj prema kome bi upravili svaki svoj napor i svaku svoju misao.” Marko Aurelije
Avatar korisnika
Smail Aga Cengic
 
Postovi: 785
Pridružen: Sub kol 23, 2014 11:39 pm
Lokacija: U carevoj bašči

Vrati se na: Sve ostalo

Tko je online

Nema registriranih korisnika pregledava forum i 1 gost

cron